О књизи: 1999. / На основу идеја структурализма и руске формалне школе, аутор анализира класичну фантастичну књижевност из Пероових бајки и прве европске адаптације Хиљаду и једне ноћи” на приповетке Хофмана и Едгара Поа (не дотичући се такозваног инструменталног чуда, тј. научне фантастике) и на крају изводи суштинске карактеристике фантазије као жанра: „...она представља квинтесенција све књижевности, јер у њој оспоравање карактеристично за сву књижевност, границе између стварног и нестварног су потпуно експлицитне и у центру пажње».